Krstaški pohod ćiriličara Gledajmo sadržinu napisanog, a ne pismo kojim je napisano! Radovan Marjanović

podnaslovi } Krstaški pohod ćiriličara Današnja nauka Postoji i ono što se zove tendencija Poseban peČat svemu daje postojanje različitih slojeva

Poseban peČat svemu daje postojanje različitih slojeva

(jedan od ključnih pojmova u naukama o društvu!), unutar iste nacije. Njima se pripada na osnovu objektivnih obeležja kakva su stepen školske spreme, prihodi, kvalitet stanovanja i mesto stanovanja... Insistiranje na istoj nacionalnoj pripadnosti uz ignorisanje različite slojne (zaboga, svi smo „dame i gospoda”!), uzaludan je pokušaj da se očigledne i često stvarno neopravdane razlike učine nepostojećim. Sasvim u duhu socijalističkog pokušaja da se isto postigne proklamovanjem kako smo svi „drugovi”, koji pripadaju „radničkoj klasi i radnom narodu”. Lepo je rečeno ali uzaludno: „Ako smo braća, kese nam nisu sestre!” A kako i da budu, ako samo oni sa praznim žele da ih zbliže? Zašto bi nam pismo moralo biti isto, ako nam skoro ništa nije isto? Zato da bi nam nešto bilo isto, i da ne bismo radili ni na čemu istom? Tipa „sitnica”, koje pominju definicije nacije!
Jasno je da svako ima pravo ne samo da pripada naciji kojoj želi, nego (ako baš hoće) ima i „svoje” određenje nacije, pored onog nauke i međunarodno usvojenih dokumenata. Nema prava samo da od drugih, uključujući državu i njene organe, školske i naučne institucije..., traži da to „prihvate i podrže”. Pravo koje je dao sebi dao je i drugima unutar svoje nacije, „braća i sestre” mogu od njega tražiti da on prihvati i podrži njihovo! Pogotovu u stvarima koje se odnose na sferu mišljenja i usmenog i pisanog izražavanja mišljenja, teorijski i politički davno proglašenom neotuđivo privatnom i ličnom. Ako hoćemo da budemo „kao sav normalan svet” vreme je da je takvom smatramo, i osvedočenim borcima za privatno i privatizaciju skrenemo pažnju da postoji procedura kojom privatno postaje javno, posebno obavezno! A mogli bi malo da pomisle i na pisce i izdavače koji se toliko malo čitaju i kada pišu (objavljuju) na oba pisma, da od toga teško mogu živeti...
Naučno i politički prihvaćeno, pogotovu što političko u modernom svetu odavno „sluša” naučno, garancija je očuvanja privatnog i ličnog, ali i jedini je lek protiv neizmernog mnoštva ličnog. (Stalno uvećavanog i novim opredeljenjima istih ličnosti.) Jedini je način da se obezbedi zaista opšte važenje, bez nametanja nečijeg i svojstvenog samo njemu, a neophodno za zaista zajednički život. A ako nam nije stalo više do jedne karakteristike srpske nacije nego do srpske nacije, radimo na očuvanju karakteristika bez kojih je nema! Pre toga potrudimo se da saznamo koje su bitnije i aktuelnije, pogotovu ugroženije. Tim pre što naši radni kapaciteti i navike i tako nisu veliki...